Vršac – isti, poseban, slobodan, samo svoj

Čudan je ovaj Vršac. Evo, na primer ova crvena zgrada. Deluje kao neka znamenitost, ali nije. Verovatno je neka stambena zgrada. Unutra verovatno žive obični ljudi. A, opet, nekako nije baš obična, zar ne? Meni je odmah zapala za oko. Možda da je ipak uvrstimo u neku znamenitost? Ili makar obeležje grada?

Dobro, nećemo da krademo slavu rimokatoličkoj crkvi Svetog Gerharda. Ko je makar jednom posetio Vršac zna da je ovu katedralu nemoguće izbeći. Gde god da krenete, nekako se uvek vrtite oko nje. Praktično je postala simbol grada. A, i sa pravom.

Rimokatolička crkva Svetog Gerharda

Kao da se ceo Vršac skoncentrisao oko tog jednog svetog mesta. Čak i kada se udaljite od njega, nosite ga sa sobom dok šetate ulicama Vršca, jer ostavlja veliki utisak.

Da rezimiramo. Imamo neidentifikovanu crvenu kuću. Velelepnu i usamljenu katedralu. Ali, ne zaboravimo ni kuću od marcipana – Gradsku kuću. Dobro, možda nije baš od marcipana, ali izgleda kao da jeste. Svakako može da uđe u uži izbor za simbol grada.

Gradska kuća – zgrada opštine u Vršcu

Iako ima dosta svetlih tačaka, grad je prilično zapušten. Oronule fasade zapadaju za oko u samom centru grada. Ni Gradski park ne izostaje mnogo. Ali, opet mu to daje neki svoj pečat. Baš kao što kaže Cane iz Partibrejkersa. Nekako je “isti, poseban, slobodan, samo svoj”.

Natpis na zidu u Sterijinoj ulici

Gradski park

Gradski park…biciklistička staza ili ne?

Negde u Engleskoj…ili u Gradskom parku u Vršcu

Česma u Gradskom parku

Krovovi Gradskog parka

Tri boje zeleno

Ako ne možete da se odlučite koja građevina bi trebalo da bude simbol grada, možda biste mogli da pitate neku od starih poznatih ličnosti? Nemojte da vas plaši njihova suzdržanost i hladnoća. Možda se iza te hladne – kamene i gvozdene spoljašnjosti krije topla duša. Nikad se ne zna.

Vinko Lozić, vršački boem. Rođen u delima Jovana Sterije Popovića. Statua rađena po liku glumca Tihomira Tike Paunovića

Bora Kostić – prvi srpski velemajstor u šahu

Jovan Sterija Popović – srpski književnik

Jaša Tomić

Žarko Zrenjanin

Jesu li vam šapnuli nešto? Ja sam saznala samo kako je izgledalo igrati turnir u šahu na početku XX veka, kada ti je protivnik na drugom kraju sveta (?!) i čemu je služila tikva, a čemu kondir (“Pokondirena tikva”, Jovan Sterija Popović). Bolje išta, nego ništa.

Galerijana

Ako ste obišli sve ovo što sam i ja, onda ste zaslužili da se malo i odmorite. Ja sam svoje putovanje kroz Vršac završila u Galerijani – privatnoj galeriji u čijem sastavu se nalazi i kafić. Sa sobom sam ponela mnogo simbola i detalja iz Vršca. Nešto sam podelila sa vama, a nešto zadržala za sebe.

Šta vi kažete, šta bi po vama bio simbol grada Vršca?

P.S. Ako ne volite gužvu, 1.Maj je najbolji dan da posetite Vršac (jer ćete biti skoro jedini u gradu), a najlošiji dan da posetite Vršačku kulu. I, obratno. Ako volite gužvu, obavezno obiđite Vršačku kulu, a zaobiđite grad Vršac za 1.Maj.