U poseti Brankovini. Ponovo u školskim klupama.
Brankovina, kao nezaobilazna stanica đačkih ekskurzija, često bledi u sećanju tokom godina odrastanja. Ne sećamo se zašto smo išli u obilazak tog istorijskog sela, a ponekad i da li smo uopšte išli? Zašto je to tako? Verovatno zato što đacima nije važno gde idu, jer na ekskurzije gledaju kao na još jedan način da se druže. I, to onaj neformalan način, van školskih klupa. A, koji to đak želi da ide u posetu drugih školskih klupa, kad samo što je napustio svoju? Pa, makar to bile i istorijske klupe u kojima su sedeli Nenadovići i pesnikinja Desanka Maksimović.
Ako ste se kao i ja vratili u Brankovinu posle mnogo godina, onda ste spremni da uzmete sve ono što vam ona pruža. Zreliji da shvatite njen istorijski značaj, mudriji da cenite lepotu njene prirode, prepuštate joj se da vas vodi kroz vekove mirisom trave i drveća, muzikom Desankine poezije i tragovima Nenadovićevih stopa. Pravi muzej u prirodi.
Ali, kako zainteresovati đake za Brankovinu i njen istorijski značaj?
I, dok provodite vreme u ovom bezvremenskom selu, počinjete da razmišljate. Kao da ste se ponovo vratili u školu, pa imate neka čudna dečija pitanja:
Zašto je Desanka Maksimović nosila muške šešire, a ne ženske?
Da li joj je u školi bilo lakše ili teže pošto joj je otac bio učitelj?
Zašto se na njenom grobu i grobu njenog muža nalazi maketa Diznilenda?
Kako su Nenadovići provodili vreme kao deca kad nije bilo mobilnih telefona, računara, društvenih mreža,…?
Zašto se u tako malom mestu nalaze dve škole, jedna blizu druge?
Pitanja samo naviru, a odgovori nisu toliko ni važni, koliko sama radoznalost i istraživanje. Ponovo postajemo dete, čija mašta nema granica. A, ako se dovoljno prilagodimo načinu odrastanja današnje dece, a sve po cenu njihovog obrazovanja, možda ih i podstaknemo da upotrebe svoje mobilne telefone ili aparate i naprave ‘selfie’ ispred onog objekta u Brankovini koji je ostavio najveći utisak na njih.
Bilo da ste došli u posetu Brankovini kao đak na školskoj ekskurziji ili dobrovoljni izletnik, svakako ćete sedeti u školskim klupama, jer Brankovina vas na svakom koraku uči istoriji, i to pod okriljem prirode.
Ostaje nam da se zapitamo…da li smo ikada stvarno izašli iz školskih klupa?
KORISNE INFORMACIJE
Lokacija: Zapadna Srbija, desetak kilometara od Valjeva
Prevoz: Kolima do ulaza u selo
Za koga: Za one koji vole prirodu, istoriju, Desanku Maksimović
Ulaz: Ne plaća se ulaz u selo, ali se plaća ulaz u muzejske postavke
Zanimljivosti: U Brankovinu bi trebalo da idu samo deca. Ako niste dete, onda to postanite!
Sa ukusom opisan jedan delić Srbije. Čekam nove destinacije sa nestrpljenjem. Sve pohvale autoru.
Kada odeš negde i toliko uživaš da ti je žao što ne umeš da opišeš atmosferu tog mesta, potraži ovaj blog. Možda je u njemu rečeno ono što ti ne možeš reći.