Svilajnac. Da li vas prošlost proganja?

Iako su prošli milioni godina od kako su dinosaurusi hodali Zemljom, ova neverovatna stvorenja i dalje žive među nama. Oživljavamo ih u vidu replika u punoj veličini i pravimo Dino parkove, pravimo muzeje sa fosilima, snimamo filmove, pravimo crtane filmove i igračke,…

Da li nas ta prošlost (koja je toliko daleka da ni sami naučnici nisu sigurni oko tačnih godina i pravih zbivanja) zanima da bismo bolje razumeli naš život na Zemlji sada? Ili mislimo da je ono što se dešavalo tamo negde daleko mnogo zanimljivije nego ono što se dešava u vremenu u kojem živimo?

Prošlost nas često opterećuje i više nego što mislimo. Nekad je se prisećamo svesno, pričajući sebi ili drugima šta nam se dešavalo ili šta smo radili, doživeli. A, nekad nismo ni svesni koliko nas prošlost često posećuje u mislima. Uopšte nas ni ne pita da li može da nas poseti, samo se pojavi nepozvana. A, mi smo navikli da budemo dobri domaćini, pa sednemo sa njom da makar popijemo kafu (samo da nam prošlost ne gleda iz šolje kakva će nam biti budućnost).

Bilo da je u pitanju nostalgija za prošlošću, koja je bila bolja nego sadašnjost ili je u pitanju kajanje, osećaj krivice, nešto loše što nam se desilo, iznova i iznova prisećamo se prošlosti i ne želimo da je ostavimo tamo gde smo je i pronašli – u prošlosti.

Možda se držimo prošlosti, jer u njoj vidimo sigurnost. Ona se već desila i poznata nam je, bez obzira da li je bila dobra ili loša. Za razliku od budućnosti, koja nam je totalno nepoznata. Ili, sadašnjosti, koja nam se, očigledno, ne sviđa. Jer, ko bi razmišljao o prošlosti da uživa u sadašnjosti?

Nostalgija za dobrom prošlošću

Glavna atrakcija u Svilajncu je Prirodnjački centar. Pored mnogih zanimljivih postavki, najveći deo centra zauzima Dino park. A, ko ne voli Dinosauruse? Bez obzira da li su bili dobri ili loši.

Ova podela na dobre i loše dinosauruse je nezvanična i nastala je na osnovu toga šta su jeli. Da li su bili predatori i jeli druge dinosauruse ili su jeli biljke. Tako ćemo sada podeliti i prošlost na dobru i lošu (što naravno nema veze sa tim šta ste jeli u prošlosti).

Možda vam je prošlost bila mnogo lepša nego sadašnjost. I, ne možete da prestanete da mislite o prošlosti i da žalite za prošlim vremenima. Pitate se kako ste se doveli u ovu situaciju da niste srećni, a bili ste nekada. Prevrćete po glavi šta ste mogli da uradite drugačije i gde ste pogrešili. Možda ste imali neke dobre prilike, pa se sad kajete što ste ih propustili.

Mislite da nikad više ne može da vam bude lepo, kao što vam je bilo u prošlosti. Ušuškani u tom osećaju nostalgije, živite život koji više ne postoji. A, pitanje je i da li je stvarno i postojao? Jer, kad se osvrnemo unazad, uvek nam izgleda da je ono što je prošlo bilo bolje od onoga što nam se sada dešava.

Sutra kad se budete osvrnuli na današnji dan, on će vam izgledati bolji nego što ga danas doživljavate. Jer ga više nema. Jer živimo sa zakašnjenjem. Saznajemo vrednost nečega tek kad ga izgubimo.

Koliko stvarno možemo da verujemo našem sećanju? Postoje istraživanja koja kažu da ono čega se sećamo iz prošlosti nije uvek onako kako se mi sećamo. Često imamo iskrivljenu sliku onoga što se desilo u prošlosti.

Možda ste stvarno imali lepu prošlost. Ali, živeći u prošlosti, gubite šansu da vam sadašnji život bude bolji nego što jeste, zbog prilika koje opet propuštate.

Bol zbog loše prošlosti

Možda su vam se desile neke teške stvari u prošlosti. Neko vas je mnogo povredio. Ili ste imali čitav niz teških situacija u životu. Ili ste možda izgubili nekoga. Ili, možda imate osećaj krivice zbog nečega što ste vi nekom uradili ili rekli. Mislite da vam loša prošlost stoji na putu dobre sadašnjosti ili budućnosti.

Ko želi da mu se T-rex ispreči na putu? Niko. Svima je jasno ko bi u tom duelu pobedio. Ali, sva sreća pa on odavno više ne postoji. Ostale su samo kosti. A, kosti ne mogu da vas povrede.

Kažu da prošlost više ne može da vas povredi, osim ako joj vi ne dopustite da vas iznova i iznova povređuje, prepričavajući događaje iz prošlosti sebi ili drugima. To što se vraćate stalno u prošlost, i stavljate sebe u ulogu žrtve, neće učiniti da stvari budu drugačije u prošlosti. Ne možete vratiti voljene osobe. Ne možete izbrisati lošu situaciju koja vam se desila. Ne možete povući ono što ste rekli ili uradili.

Ali, zato stvari mogu da budu drugačije u sadašnjosti…

Život u sadašnjem trenutku

Ako vas put nanese u Svilajnac, slučajno ili namerno, sigurna sam da nećete zaobići posetu Prirodnjačkom centru. Tu možete provesti i do nekoliko sati, jer su se stvarno potrudili da vam zadrže pažnju.

Ali, to što ćete videti u muzeju, više ne postoji. Iako vrlo zanimljive, to su samo replike i rekonstrukcije prošlosti.

“Juče je prošlo. Sutra još uvek nije došlo. Imamo samo danas. Hajde da počnemo.” Majka Tereza

Odakle da počnemo, ako nam je zbrka u glavi? Ja bih krenula od reke Resave, jer tekuće vode imaju tu moć da odnesu naše opterećujuće misli daleko od nas. Dovoljno je da stanemo par minuta pored reke i da je slušamo kako žubori.

Da li čujete reku?

Onda možemo da nastavimo sa šetnjom kroz Svilajnac, jer šetnja je besplatna i odlična anti-stres terapija.

Kao što tamu možete da pobedite jedino ako upalite svetlo, tako i prošlost možete da izbacite iz glave jedino ako živite život u sadašnjem trenutku.

A, sadašnji trenutak je pun neotkrivenih mogućnosti…

Koje detalje vidite u Resavskom parku?

Ako ste prvi put u Svilajncu, sve vam je novo. Odlazak na neko novo mesto je dobar početak za vežbanje prisutnosti u sadašnjem trenutku. Jer, mnogo je lakše da svoju pažnju usmerite na sve te nove detalje, koji vas okružuju, i na taj način sklonite svoje misli iz prošlosti u sadašnjost, nego da se skoncentrišete na stvari oko vas u već poznatoj sredini (to je već napredni nivo). Jer te stvari gledate svaki dan i više ih ni ne vidite i onda vam misli lutaju gde ne bi trebalo.

Da li čujete crkveno zvono?

Život u sadašnjem trenutku može da bude bolji i zanimljiviji, bez obzira u kakvoj se životnoj situaciji sada nalazite. Iako mislite da biste radije negde pobegli od svojih problema u sadašnjosti, vaši problemi uglavnom nisu u sadašnjosti. Nego u prošlosti ili budućnosti. Ako malo razmislite, shvatiće da ono što vas trenutno muči je ili patnja zbog prošlosti ili briga zbog budućnosti. Zato bi trebalo osvestiti svaki mali trenutak u danu. Jer, zaboravili smo da živimo.

Da li vidite cveće?

Šta vidite na trgu Mare Resavkinje?

Da li primećujete boje i oblike?

Da li vidite emociju kod drugih ljudi?

Da li vidite knjige?

Možete da živite u prošlosti, da patite za lepim vremenima, da krivite druge jer su vas povredili ili sebe što ste negde pogrešili, da se žalite kako vam je teško.

A, možete i da iskoristite vašu prošlost, kakva god da je bila, da biste bili bolji u sadašnjosti. Da oprostite drugima i sebi, da naučite iz svojih postupaka, da prihvatite odgovornost za svoj život. Jer, kao što u prirodi sve raste, tako i mi nismo stvoreni da stagniramo i tapkamo u jednom mestu, nego da celog života učimo i razvijamo se kao ličnosti.

SADAŠNJI TRENUTAK se na engleskom jeziku kaže PRESENT. A, reč present takođe znači i POKLON.

Ovaj trenutak sada vam je poklonjen. Neko je mislio na vas. A, znate da se pokloni ne vraćaju. Ako vam se ne sviđa poklon koji ste dobili danas, ne brinite. Sutra kad osvane dan, dobićete novi poklon. Ako vam se ne svidi ni taj poklon, prekosutra ćete dobiti još jedan. I, tako sve dok ne budete shvatili da nije stvar u tome što dobijate loše poklone svakog dana, nego što će jednog dana ti pokloni prestati da stižu.

“Nikada se ništa nije desilo u prošlosti, desilo se u sadašnjem trenutku. Nikada se ništa neće desiti u budućnosti, desiće se u sadašnjem trenutku.”
Ekart Tole, “Moć sadašnjeg trenutka”

Pa, ako je sadašnji trenutak sve što imate, zašto onda ne biste živeli u njemu?