Planina Tara – odmor u hladovini Pančićeve omorike
Kakva su nam leta postala – malo, malo, pa kiša i hladno – ne znam više da li bi trebalo da budemo u potrazi za hladovinom ili za suncem. Za one koji preko leta više vole svež planinski vazduh umesto vrućeg peska pod nogama, Pančićeva omorika na planini Tari će svakako napraviti debelu hladovinu. Ali, prvo morate da je pronađete. Mislite da je to lako? Josif Pančić se ne bi složio sa vama. Tolika prostranstva i šume, a morate da pronađete jednu vrstu među mnogima.
Ali, stanite! Nemojte da preterate sa traženjem, pa da odete čak do Pančićevog vrha na Kopaoniku. To je najčešća zabluda. Osim što je Josif Pančić sahranjen na najvišem vrhu Kopaonika, omoriku tamo nećete naći. Pokušajte da pronađete ovu retku i ugroženu vrstu na sledećim nalazištima na Tari.
(Da ne bude još jedne zablude, drvo koje se vidi na slici iznad nije omorika. U slučaju da se neko pita.)
Crveni potok – jedno od nalazišta Pančićeve omorike
Iako predstavlja nalazište omorike, prirodni rezervat Crveni potok možda je najpoznatiji po Tepih livadi. Da biste gazili po ovom tepihu, nije potrebno da se izuvate i oblačite papuče. Mada, to bi bilo simpatično uvesti, makar preko leta. Da posetioci mogu da iznajme papuče. Ja predlažem Grubinove papuče. Možda su malo skupe, ali nećemo valjda da posetioci imaju ravne tabane? He he, malo sam se udaljila od teme. Da se ponovo uozbiljim. Ovaj deo tla je dobio naziv tepih, jer je prilično mekan kada gazite po njemu, pa stvarno imate utisak da gazite po nekom mekanom tepihu.
Osim ako ne živite u blizini, ne možete doći na Taru i ostati samo jedan dan. Zato vas sigurno interesuje gde biste mogli da nađete smeštaj. Konaci Zaovljanska jezera su mi se dopali na prvi pogled. A, pogled puca pravo na Zaovinsko jezero. Pa, uverite se sami…
Pogled na Zaovinsko jezero sa placa konaka Zaovljanska jezera
Konaci Zaovljanska jezera
Nakon što ste se smestili, sigurno ste već i ogladneli. U konacima imate kuhinju da spremite klopu, ali možete da se odvezete i do restorana Vrelo na reci Vrelo. Nije baš toliko blizu, ali svakako ste opremljeni kolima, jer drugačije i ne biste mogli da obilazite Taru (osim možda biciklom).
Restoran Vrelo
Pošto ste lepo jeli i odmorili se uz žubor reke Vrelo, možete da krenete u obilazak planine Tare. Najpoznatija turistička atrakcija je vidikovac Banjska ili kozja stena.
Sa vidikovca Banjska stena prostire se divan pogled na kanjon reke Drine i na Perućac jezero. Do vidikovca dobrim delom možete doći kolima, ali jednim delom ćete morati peške.
Još jedan poznati vidikovac je Bilješka stena. Nažalost, ja nisam uspela da posetim ovaj vidikovac, zbog lošeg vremena koje se spremalo. Put koji vodi do njega je prilično divalj, uzan i pun tunela, ali kažu da se sa njega takođe prostire divan pogled na kanjon. Pre nego što put počne da se sužava i tuneli da iskrsavaju kao pečurke posle kiše, uživaćete na putu do ovog vidikovca, jer će vas sve vreme pratiti Drina.
Tara je planina koja ima da ponudi mnogo prirodnih lepota, ali i turističkih atrakcija. Nemojte da zaboravite da obiđete kuću proroka Tarabića u Kremni, da se vozite Šarganskom osmicom i obiđete Drvengrad na Mokroj Gori i da prođete pored poznate kućice na Drini.
Ali, nemojte da zaboravite i da uživate u odmoru, pa makar to značilo da ne obilazite ništa od navedenog, nego samo da šetate, udišete svež vazduh, sedite i gledate u Zaovinsko jezero. To vam je sasvim dovoljno da obnovite baterije i oplemenite dušu.
KORISNE INFORMACIJE
Lokacija: Zapadna Srbija
Prevoz: Kolima ili biciklom za obilazak Tare; do Banjske stene uglavnom kolima, jedan deo peške
Za koga: Za one koji vole prirodu, planinu, Drinu, svež vazduh
Zanimljivosti: Idite stopama Josifa Pančića i pronađite Pančićevu omoriku, dok gazite po tepih traviVišednevni izlet: Tara – Mokra gora
Napomena: jedan dan izdvojite samo za obilazak Mokre gore
Lepo, lepo, nema sta. Vredi obici i na duze.
Sviđa mi se ovaj članak o Tari. Spontan i ne preopširan tekst i mnogo odličnih fotografija.Moraću, posle mnogo godina, opet da odem tamo.
Napiši nešto i o planini Goliji. Sada, u vreme ovih tropskih vrućina, temperatura tamo nikada ne prelazi 25C. A ima i jedno drvo za koje meštani kažu da je Pančićeva omorika. Kada se sa Čestih Vrela šumskim putem krene ka Dugom Lazu, sa desne strane, ispod puta,
desetak metara udaljeno od njega, nalazi se stablo koje svojim vrhom, kao kopljem, nadvisuje okolne smrče. Bilo bi dobro da neko stručan to proveri, pa ako je tako, da se označi i zaštiti da ne bi bilo posečeno kao smrča.
Hvala, Dragane! :) Tara je stvarno lepa planina, meni se mnogo svidela.
Ali, nijedna nije kao Golija :) Nisam znala da se sumnja da je neka smrča ustvari Pančićeva omorika. To bi onda stvarno bilo šteta da se poseče u neznanju.
Bili smo početkom avgusta na čarobnoj lepotici – Goliji i tamo smo po Draganovoj priči obišli drvo koje podseća na Pančićevu omoriku ali to nije omorika, nego se radi o piramidalnoj smrči. Poslaću ti sliku tog četinara. – Još nešto smo primetili na Goliji a to je da su ljudi iz Raške, Ivanjice, Novog Pazara i okolnih sela bukvalno navalili svojim automobilima, da poharaju svo šumsko voće (borovnice, šumske jagode, maline, kupine), čak su zalazili i u privatne posede i za tili čas su nestale sve blagodati prirode koje su kasnije mogle da se nađu na pijacama. “Što je džabe i Bogu je drago…” Treba stvarno da se zapitamo, kakav smo to narod za ime sveta?
Makar ste se lepo prošetali i saznali nešto novo :)
Nije veliki problem što beru šumsko voće, ako ga beru rukama. Jer, onda će roditi i sledeće godine. Ali, kad ga beru beraljkama, onda ga oštećuju i ne rađa dobro. Ali, to ljude ne interesuje, samo novac. A, kad ga budu totalno uništili, pa više ne bude rađalo, od ćega će onda da zarađuju? Verovatno će naći neko novo mesto da uništavaju.