Mokra gora = Šarganska osmica + Drvengrad
Šta vam prvo padne na pamet kada vam neko spomene Mokru goru? Kusturica? Šarganska osmica? Svakako dva prepoznatljiva obeležja Mokre gore jesu Šarganska osmica i Kusturicin Drvengrad (Mećavnik). Ali, šta je sa Mokrom gorom? Gde se ona izgubila u svemu tome? Prirodna lepota ovog mesta u Zapadnoj Srbiji nesebično je prepustila svu slavu ovim dvema turističkim atrakcijama. Pa, hajde onda da pogledamo da li je to stvarno zasluženo…
Šarganska osmica
Ovo je Nostalgija. Voz koji se kreće šinama Šarganske osmice. A, ko kaže da je dosadno voziti se starim vozovima? Pa, to je prava avantura! Divno iskustvo! Sednete u voz…toplo je i otvoreni su svi prozori…lokomotiva je parna. Jao, što je to romantično! Kao u stara vremena. A, onda voz uđe u tunel. Ne jedan, nego 22 tunela. Naravno, prozori su i dalje otvoreni, jer ko bi se setio da ih zatvori? Dim i pepeo počnu da ulaze u voz. Jeste hteli jedinstveno iskustvo? Dobili ste ga! Ali, dobro. Osim tog jednog malog incidenta sa dimom i prozorima, lepo ste se proveli. Onako…nostalgično.
E, pa dobro. Ako ste i posle moje šale oko dima i prozora i dalje zainteresovani da se vozite Nostalgijom, onda da se ukrcamo u nju i krenemo. Ali, na vašu odgovornost.
Kao i u svakom vozu, i u Nostalgiji se unutrašnjost vagona razlikuje. U jednom vagonu imate drvene klupe sa naslonima i stolove, kao i šank. A, u drugom samo klupe, bez naslona. Cena karte je ista, bez obzira u kom vagonu se nalazite. Klupe nisu toliko važne, ako se vozite za vreme praznika. Recimo, za 1. Maj ili Uskrs. Tada će biti tolika gužva, da ćete možda i ostati bez svoje klupe. Gledajte to sa druge strane. Dok stojite, lakše vam je da proturite glavu kroz prozor. Samo, pazite na one tunele.
Kažu da je Šarganska osmica jedinstvena po tome što joj je trasa u obliku osmice kada se gleda iz vazduha. Na mapi možete da vidite i značajne stanice, na kojima Nostalgija staje.
Ako niste spremni da stanete na ludi kamen, onda vam savetujem da ne izlazite na ovaj vidikovac, sa koga se pruža interesantan pogled na prugu i tunele. Ne znam da li je ludi ili normalan, ali na vidikovcu ćete stvarno videti poveći kamen. Znam. Niko vam nije rekao da ćete morati da razmišljate i o dubljim životnim pitanjima dok se vozite Nostalgijom. Ali, ja sam vas upozorila na početku da krećete na sopstvenu odgovornost.
Stanica Jatare je najveća stanica, na kojoj Nostalgija pravi dužu pauzu. Tu imate i restoran, pa možete i da nešto popijete i pojedete. Ako ste motorizovani, a propustili ste da se ukrcate na Nostalgiju, do Jatara možete doći i kolima. Vredi da posetite makar ovu stanicu.
Ako ne planirate da sednete u restoran i ne mrzi vas da se penjete na tolike stepenice – prvo kamene, pa onda drvene, onda se popnite i do gornje Jatare. To je za one koji vole čistu prirodu, bez automobila, restorana i gužve.
I, došli smo do kraja ove dvočasovne vožnje Nostalgijom. Jel’ vam bilo lepo? Meni jeste. Priroda kroz koju vozovi prolaze je često netaknuta i divlja. Ako ste ikada išli vozom na more u Crnu Goru, onda znate o čemu pričam. To je priroda koju ne možete videti dok se vozite automobilom. Nostalgija je baš jedan takav voz, koji će vas povesti u zabačene i nepristupačne krajeve, gde niko ne zalazi. Zato i vredi da se ukrcate na ovaj voz. Samo, isplanirajte na vreme, jer Nostalgija ima svoj red vožnje.
Drvengrad (Mećavnik)
Pre nego što je Kusturica odlučio da napravi Drvengrad “na tom mestu nije bilo ničega, ali je uvek bilo sunca…”, kako on kaže. Izgleda da je Kusturica pronašao svoje mesto pod suncem. E, pa onda da i mi prošetamo ovim drvenim gradom i bacimo pogled na njene ulice i kuće.
Ostaje vam da izdvojite vreme i sami zavirite u ove drvene kuće, bilo kao turista ili kao njihov stanovnik. A, koliko sam videla, biti stanovnik Drvengrada, makar na par dana, nije ni malo jeftino.
Lepo smo se provozali i prošetali kroz Mokru goru. Videli smo njenu komercijalnu stranu, ali i njenu prirodnu i skrivenu lepotu. Šta vi mislite, jesu li ove dve turističke atrakcije zaslužile da se po njima pamti Mokra gora?
KORISNE INFORMACIJE
Lokacija: Zapadna Srbija
Prevoz: Kolima može do ulaza u Drvengrad i do početne stanice Šarganske osmice (kao i do stanice Jatare)
Za koga: Za one koji vole prirodu, etno selo, vozove
Ulaz: Plaća se ulaz u Drvengrad; plaća se karta za voz Nostalgija
Zanimljivosti: Vožnja parnom lokomotivom kroz divlje predele Mokre goreVišednevni izlet: Tara – Mokra gora
Napomena: jedan dan izdvojite samo za obilazak Mokre gore
Poštovana autorko,
cenim Vašu ambiciju i nameru da što plastičnije, verodostojnije, duhovitije i što nadahnutije budućim putnicima “ćire” na Šarganskoj osmi predstavite tu jedinstvenu železničku i turističku atrakciju u svetu. Divan je izbor fotografija, doprinosi celini priče. Međutim, nedostaje toj Vašoj ambiciji malo detaljnijeg raspitivanja o tamošnjim lokalnim toponimima, a ponajpre mestu, tojest selu koje ste hteli da predstavite. Selo se zove Mokra Gora i obe reči se pišu VELIKIM slovom, kao Novi Sad, Bačka Topola, Buenos Aiers, Los Anđeles…. Drvengrad je kolokvijalno ime hotelsko-turističkog kompleksa koji je Emir Kusturica napravio na loklanom brdu imena Mećavnik. Jedno drugom nije sinonim, ali se ljudi uz oba imena lakše snalaze, samo treba da znaju da idu U Drvengrad i da se penju NA Mećavnik.
E, da…još jedna činjenica – mada u tom pogledu niste napravili grešku koja je uobičajena, čak i u većini domaćih medija. Greška je u tome što pišu NA Mokroj Gori umesto U Mokroj Gori. Jer, mesto o kome ste pisali je SELO Mokra Goora, a Mokra gora je PLANINA na Kosovu. U tom neznanju nastaju i pravopisne i gramatičke i geografske greške.
Eto, ja bih toliko – u najboljoj želji i bez namere da Vas ijedna moja ovde narečena primedba i sugestija uvredi i obeshrabri da i dalje putujete otvorena srca i duše po Srbiji i svetu.
Srdačan pozdrav
dipl.ing. Bogoljub Pravdić,
planinar sa 48 godina staža u nogama :)