Male stvari i lekcije koje smo nabubali

Kad izađemo iz ove situacije, a izaći ćemo sigurno „za dve nedelje“, trebalo bi da možemo da kažemo da smo naučili neku lekciju.

Ne zato što smo koristili ovo vreme kod kuće da bismo naučili što više stvari možemo, nego zato što svaka životna situacija u kojoj se nađemo nosi sa sobom neku lekciju. I ne zato što će neko da nas prozove po imenu i prezimenu da nas oceni šta smo naučili, nego zato što želimo da verujemo da ono što nam se događa ima nekog smisla. Da ne prolazimo kroz neke situacije u životu „za džabe“, a da nemaju neku poentu. Kao sve one lekcije u školi koje nismo razumeli, pa smo morali da ih nabubamo kao pesmicu. Da bismo dobili dobru ocenu. Da bismo prešli u sledeći razred. Da bismo završili školu. Ali, šta smo stvarno naučili?

Kako je ceo svet u jednom trenutku stao, rečeno nam je da se okrenemo malim stvarima. Jer, velike stvari više nisu bile u našoj kontroli. Ali, to što je svet stao, ne znači da je i Zemlja stala. Ona se i dalje okreće, pa zašto ne bismo i mi sa njom?

Zar nije zanimljivo da te male stvari čine većinu našeg dana i života, a da velike stvari čine samo mali deo našeg života. I, pošto nismo naučeni da uživamo u malim stvarima, naša sreća se onda zasniva samo na retkim trenucima u životu.

Male stvari su male

Stalno slušamo da „život čine male stvari“ ili da je „sreća u malim stvarima“. Jedino što niko nije baš najbolje objasnio koje su to male stvari. Meni, recimo, pada na pamet dugme… ili viljuška, ključ,…to su sve male stvari, koje su važne. Ili, možda olovka, pertla, šraf,… ne znam. Ako nije to, onda su to neke tako male stvari, da nisu vidljive golim okom. Možda su suviše apstraktne da bismo ih razumeli.

Možda nas nisu ni učili da ih razumemo, nego su nam male stvari predstavljene kao još jedno dosadno nabrajanje iz udžbenika.

Prema autoru A, male stvari mogu biti predmeti koji su nam važni za svakodnevno funkcionisanje:

– Ključ
– Dugme
– Pertla
– Šraf
– Kašika
…

Prema autoru B, male stvari čine svakodnevne situacije:

– Razgovor sa prijateljem
– Kućni poslovi
– Bavljenje hobijem ili sportom
– Igranje sa decom
– Šetnja sa psom
…

Prema autoru C, male stvari su svakodnevne aktivnosti, koje uglavnom radimo nesvesno:

– Jedenje hrane
– Umivanje lica vodom ujutru
– Otključavanje i zaključavanje ulaznih vrata
– Hodanje od kuće do auta (ili autobuske stanice)
– Pranje zuba
…

Prema autoru D, male stvari mogu biti prirodne pojave:

– Izlazak/zalazak sunca
– Kiša
– Sneg
– Cvrkut ptica
– Zapljuskivanje talasa o stene
…

Prema autoru E, male stvari su i postupci drugih ljudi prema nama:

– Kad nam neko pokloni cveće
– Kad nas neko časti pivom
– Kad nam neko pridrži vrata, jer su nam ruke pune kesa
– Kad nam neko kaže lepu reč
– Kad nam neko spremi da jedemo
…

Ne znam kako vama deluju ove male stvari ovako nabrojane, ali meni zvuče vrlo dosadno. Toliko dosadno, da uopšte ne želim da uživam u njima. Zaboravila sam na njih još dok sam ih čitala, a kamoli da se okrenem njima kao poslednjoj utehi u ovoj situaciji.

Ne možemo da naučimo da uživamo u malim stvarima tako što će neko da nam kaže da život čine male stvari, a male stvari su to, to i to.  

Jer, kao prvo, male stvari su male. Čak i dete kad dobije poklone za rođendan, više ga privlači velika kutija od male. Nema veze što je možda u maloj kutiji bolji poklon za njega.

Kao drugo, male stvari su nam dostupne svakodnevno, kad god ih poželimo. I, dostupne su svakome. Zato nam nisu zanimljive. Mi želimo velike stvari. Veliki poklon.

Male stvari su velike

Ali, ko je tu da kaže šta je mala, a šta velika stvar u nečijem životu? Čovek je veliki za mrava, ali je mali u odnosu na žirafu. Za nekoga ko je izgubio mogućnost da hoda nakon povrede i ponovo prohodao, to je velika stvar. Dok je za većinu ljudi hodanje nešto što se podrazumeva. Za nekoga ko nema da jede, hrana je velika stvar, dok je drugi bacaju. Za nekoga je velika stvar da postane direktor velike uspešne firme, dok je za nekoga takva vrsta uspeha nevažna.

Ne postoje male stvari. Postoje samo lekcije, koje smo nabubali  i ubrzo posle toga zaboravili. Jer ih nismo razumeli. Jer nam niko nije objasnio…

Da na putu do jedne velike stvari moramo da prođemo beskonačno malih stvari, a beskonačno je mnooogo veće od 1.

Da će detetovo oduševljenje kad ugleda veliki poklon brzo splasnuti, a zainteresovanost za njega trajati isto koliko i za mali.

I da su male stvari svima dostupne, svi bismo znali da uživamo u njima.

Koju lekciju ste vi naučili?