Ko su stanari usamljene kućice na Drini?
Jedan mladić iz Srbije zaljubio se u devojku iz Bosne i Hercegovine. Njihove porodice su se protivile toj vezi. Međutim, oni su se ipak tajno venčali. Pošto ih nisu želeli ni njegovi ni njeni, odlučili su da žive tamo gde će moći da budu zajedno. I, tako su sagradili kućicu na jednoj steni na sred Drine. Da imaju pogled i na Srbiju i na Bosnu, ali da su dovoljno udaljeni od te dve zemlje koje im nisu pružile sreću. Ta kućica je bila njihova Nojeva barka, jer je za njih smak sveta bila činjenica da ne mogu da budu zajedno.
Dobro, možda priča ne ide baš tako. Ali, pustite me da malo maštam. Ma, pogledajte samo ovu kućicu. Kakva je, sva je nestvarna. Odakle li je samo došla? Kao da je otrgnuta sa svog prvobitnog staništa i plovila rekom, sve dok se nije nasukala na stenu. Pa, ne bi joj ovi iz Nacionalne geografije posvetili pažnju da nije svetsko čudo. A, ni mi ne bismo znali da je svetsko čudo da joj oni nisu posvetili pažnju.
Ova kućica u stvari nije svetsko čudo, nego ljudsko čudo. Sagradili su je starosedeoci Bajine Bašte 1969., koji su voleli da se kupaju u Drini i trebalo im je mesto za odmor. Ali, Drina je nemirna reka, pa kad joj nivo vode poraste, preti da će da odnese kućicu. Više puta ju je voda i odnela, ali su je hrabri starosedeoci vraćali ili pravili novu. Nekad sa crvenim krovom, nekad sa zelenim. Ali, ko još gleda boju krova ovoj kućici koja je postala zaštitni znak Bajine Bašte.
Uglavnom usamljena, kućica na Drini ne prima goste, jer zvanično ne postoji čamac kojim se možete odvesti do nje. Ali, u periodu Drinske regate, u njenom dvorištu se nalazi veliki broj čamaca, a još veći broj ljubitelja raftinga i druženja na reci. Pa, ako ste ljubitelj ovog adrenalinskog sporta, imaćete priliku da je vidite izbliza, sa reke.
Ako niste ljubitelj raftinga, nego ste se sa Severa zaputili na Taru ili na Mokru goru, videćete je negde usput. Ne možete da promašite. Samo stanite pre nego što put krene da zavrće levo od Albukerkija.