Gardoš ni na nebu ni na zemlji

13. Jul 2015 • BEOGRAD7 Komentara »

Oprostiće mi Zemunci što sam Gardoš prisvojila Beogradu (a, možda i neće), a ja ću njima oprostiti što mi nisu ranije ukazali na svu draž koju ovo naselje nosi sa sobom. Kuća sa roze fasadom i zelenim vratima? Pa, gde to ima, osim na Kubi? Ili, u bajkama. Ali, tek kad krenete kući, nakon što ste proveli neko vreme u ovom naselju, shvatate koliko je ono u stvari nestvarno. Ne zato što tako nešto niste nikada videli, nego zato što se nalazi usred Beograda (opet ja, a Zemunci me negde vrebaju).

Šetajući Gardošem, imate osećaj kao da ste došli u neki primorski gradić. Ako šetate duž Keja Oslobođenja…

Ispred Supermarketa Zemun

Restoran Danubius

Jelovnik restorana Danubius

Restoran Platani

Kej Oslobođenja

“Naš mali Bali” kako kaže osoblje u okviru jednog restorana na Keju Oslobođenja

Pompon radnja (pompon u prevodu znači kićanka)

Ako nastavite Njegoševom ulicom pored restorana Šaran…

Restoran Šaran

Ulična svetiljka ispred restorana Šaran

Italijanski restoran Trattoria al fiume

Njegoševa ulica – pogled ka crkvi Sv. Oca Nikolaja

…možda ćete naleteti na najmlađe stanovnike Gardoša, koji su vrlo raspoloženi za slikanje. Slatka, garava devojčica – kao da je došla sa Kube (mora da je to komšinica iz one roze kuće sa zelenim vratima), i veseli dečak. Deca su bila toliko raspoložena za slikanje, da su počela da se umnožavaju od sreće. Ili je meni sunce udarilo u glavu, pa je počelo da mi se priviđa.

Ali, prvo ih je bilo dvoje…pa je onda istrčala još jedna devojčica…pa još jedan dečak…

Zar ne mislite da je deci malo potrebno da budu srećna? Ali, teta sa fotoaparatom nije više mogla da ostane da prebroji toliku sreću, pa je nastavila dalje iz Njegoševe u Sinđelićevu ulicu…

Crkva Sv. Oca Nikolaja

Gardoška ulica

Auto Diana ispred jednog restorana u Sinđelićevoj ulici

…i, stigla do Milenijumske kule na Gardošu.

Gardos kula

Da biste se popeli na kulu, morate da platite 200 din. Da, morate da platite, ne može besplatno! Ne dozvoljava vam onaj čika što sedi unutra i neće da vam ispriča ama baš ništa o kuli. Šta vas interesuje šta se vidi sa kule? Ili, kakvi su sve ono potpisi na zidovima kule? Dosta vam je što imate stepenice da se popnete do gore i što ćete možda iskusiti blagu vrtoglavicu dok se penjete, jer sve vreme idete u krug, a čini se da stepenicama nikad kraja. Ali, dobro. Nije čika kriv, on samo radi svoj posao. Ipak se dobija suvenir karta za tih 200 din., a na njoj piše (na pet jezika):

“Milenijumska kula je podignuta 1896. godine u središtu najstarije sačuvanog utvrđenja iz XIV veka, na uzvisini Gardoš tik iznad desne obale Dunava. Na ovom mestu mogu se pratiti tragovi naselja od neolita do danas, čitavih 7000 godina. Kula visine 36m sazidana je na isturenoj tački uzvišenja što je uticalo na njene istorijske funkcije od čuvara grada, preko osmatračnice do vidikovca. Danas se u ovoj elegantnoj građevini nalazi Atelje i galerija Čubrilo.”

A, kad sam vam već otkrila šta piše na karti, onda mogu da vam i uštedim novac i pokažem kakav je pogled sa kule…besplatno…

Pogled sa kule na Gardošu prema crkvi Sv. Oca Nikolaja

Potpisi urezani na zidovima kule

Ako mene pitate, ovi potpisi na zidovima kule su nastali tako što su svi koji su se peli na kulu bili revoltirani lošom uslugom, a skupom cenom penjanja na kulu, pa su urezali svoja imena. Šta vi mislite? Pssst…nemojte da kažete čiki da sam i ja bila revoltirana ;)

Da se ne bi vraćali istim putem nazad, možete da se spustite stepenicama, pa onda nastavite Visokom ulicom.

Visoka ulica

Zemunsko groblje

Na kraju Visoke ulice, opet imate stepenice (možda je bolje da Gardoš obilazite dok ste još mladi). Pitate se kuda vode ove stepenice, očekujući nova iznenađenja, a direktno silazite u ulicu Cara Dušana, u gradsku gužvu i vrevu. Automobili i ljudi, svi negde žure. Kao da ste sišli sa neke druge planete. Onaj mir, kaldrmisane strme ulice, a vi opet u paklu svakodnevne gužve. I, tu negde dok se motate po gradu, ponovo tražeći put da se vratite u ono idilično naselje, stižete ponovo do reke i Keja Oslobođenja, odakle ste i pošli.

Štrand na Keju Oslobođenja – pogled na Dunav

I, na kraju priču završavam sa labudovima. Ne znam kakve veze labudovi imaju sa primorskim gradićem, ali ovo je ionako samo priča. Moja priča. Vi vašu smislite. A, moj vam je savet da prošetate Gardošem ujutru, kad nije velika vrućina i gužva. Ili uveče, kad je puno života, ako više volite. Možda da odete na letnju pozornicu. Možda da sednete na klupu pored reke. Možda da sednete u neki od restorana i isprobate njihove specijalitete. A, možda samo da prošetate ovuda, da istražujete i da pokupite atmosferu primorskog gradića u Beogradu  Zemunu. Kad malo razmislite, ne morate da odete mnogo daleko, da biste osetili morsku atmosferu.