Dvorac Dunđerski ili Fantast(ičan beg od realnosti)

20. Jun 2020 • SRBIJA4 Komentara »

Tamo negde u Vojvodini, daleko od gradske gužve i civilizacije, postoji jedan beli dvorac. I, taj dvorac svi povezuju sa bajkom.

Mislite da dvorac ne mora da bude deo bajke? Ili da u bajci ne mora da postoji dvorac? Možda ste u pravu, ali ja bih ipak rekla da je ovo savršen trenutak za priču o bajkama.

Kažu da bajke predstavljaju beg od realnosti. Naše dosadne, predvidive i ponekad teške realnosti. A, ko ne bi voleo da pobegne u svet magičnih stvorenja, gde je sve moguće i gde čarobni štapić rešava sve probleme?

Dvorac Dunđerski je 1923. god. sagradio Bogdan Dunđerski, veleposednik i jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji u to vreme

Bajka – beg od realnosti ili način na koji vidimo realnost

Bajka se obično povezuje sa nekim dalekim mestom ili vremenom u prošlosti, gde je sve idilično i nestvarno. Dobro pobeđuje zlo. Glavni junaci uvek uspevaju da ostvare svoje snove, uz pomoć neke magije. I, to izgleda tako naivno i nerealno, zar ne?

Zato i zvuči kao savršeno mesto za beg, kada nam je teško da prihvatimo neke situacije u životu. Da se potpuno izgubimo u nekom drugom svetu i vremenu, u kojem izgleda sve ide u korist glavnog junaka. Za razliku od naših života, gde često imamo izazove, a ne vidimo za njih nikakvo rešenje.

Dvorac Fantast
Bogdan je bio veliki ljubitelj konja. Njegov najpoznatiji konj bio je Fantast, po kojem je dvorac kasnije dobio ime

Ali, u tom bekstvu od naših realnih „nesrećnih“ života u imaginarni „srećni“ svet, zaboravljamo na pravu poentu bajke.  A, to je da bajke ne bi trebalo da budu beg od realnosti (dobro, možda samo malo), nego sagledavanje realnosti na drugačiji način. One nas uvode u svet mašte, gde je sve moguće, pa čak i da nađemo rešenje za naše naizgled nerešive situacije.

“Bajke nisu bile moj beg od realnosti kad sam bila dete; naprotiv, one su bile moja realnost. Jer, u mom svetu dobro i zlo nisu bili apstraktni pojmovi. I kao heroine u bajkama, nikakva magija nije mogla da me spasi ako nisam imala srce, mudrost i hrabrost da je upotrebim.“ (Terri Windling)

Izgleda da čarobni štapić ne pomaže, ako ne znate kako da ga upotrebite. Zar ne bi bilo lepo da uz njega dolazi i uputstvo za korišćenje? Ali, gde je u tome magija?

Danas je dvorac pretvoren u hotel Fantast, a u prizemlju se nalazi i restoran

Za mene su bajke uvek predstavljale kreativan način da se ispriča životna priča. A, kad su bajke i mašta u pitanju, mogućnosti su neograničene. I, to mi nekako uliva nadu da ne postoji samo jedan način da gledamo na stvari oko nas. Jer, ne bih volela da mislim da neki izazovi na koje nailazimo u životu imaju samo jedno rešenje. Posebno ako nam se to rešenje ne sviđa. Onda smo zaglavili tu, potpuno nesrećni i ne vidimo nikakav izlaz iz situacije.

Ali, ako uključimo maštu, ko zna kakva sve rešenja možemo da pronađemo. Ajnštajn je rekao da je „mašta mnogo važnija od znanja“. Pa, ko smo mi da se protivimo takvom čoveku, koji je očigledno imao i jedno i drugo?

Bajka nam nije dala aždaju, nego Sv. Đorđa koji ubija aždaju

Bajke možemo da gledamo kao naivne priče za decu ili kao priče sa svim elementima izazova i borbe, sa kojima se čovek susreće u životu. One nas uče kreativnom pristupu rešenjima i da na svet gledamo ispitivačkim očima. Da prepoznamo sopstvene strahove i demone metaforički predstavljene u likovima, stvarima, scenama i situacijama i da postoji način da se suočimo sa njima.

Kapela Sv. Đorđa

“Bajke ne uče decu da se ružne stvari dešavaju i da zlo postoji; dete to već zna, jer loše stvari se dešavaju u svetu. Bajke ne uče decu da aždaje postoje, jer deca su saznala za aždaje od momenta kad su počela da maštaju. Bajke uče decu da postoji Sv. Đorđe, koji ubija aždaju.” G.K. Chesterton

Bajke nam daju nadu da se aždaje mogu pobediti. Pa, ako vas muči nekakva „aždaja“ u obliku izazova, iskušenja, straha, bola, tuge, ljutnje,…i ne znate kako da se izborite sa njom… U okviru imanja se nalazi kapela posvećena Sv. Đorđu. Možda on može da vam pomogne, kad već ima toliko iskustva sa aždajama. Zapalite sveću u crkvi i možda ta „aždaja“ ne bude više izgledala tako strašno. Možda ćete se lakše suočiti sa njom.  

Fantastična stvorenja u ergeli Bečej

Aždaje, gremlini, goblini, trolovi, orci,…sve su to stvorenja, koja bismo želeli da izbegnemo i da ne moramo da se suočimo sa njima, jer predstavljaju mračnu stranu naše ličnosti.

Ali, zahvaljujući dobrim stvorenjima iz bajki, kao što su npr. konji, koji simbolizuju hrabrost, snagu, slobodni duh, napredovanje, putovanje,… možemo da se suočimo i izborimo i sa najstrašnijim stvorenjima.

Ergela Bečej
U vreme Bogdana na ovom imanju je bilo preko 1400 konja
Možete da uzmete časove jahanja, iznajmite kočije ili sanke u zimskom periodu
Ergela Becej
A, možete i da pomazite ovo fantastično stvorenje

Hajde da ovu priču o bajkama i poseti Fantastičnom dvorcu ne završimo tako što ćemo da pobegnemo od naše realnosti, kad nam nešto ne odgovara. Nego tako što ćemo da započnemo jedan Fantastičan pogled na našu realnost…

“Bio jednom jedan…“ započinjemo bajku kao što se bajka i započinje. Stavljamo radnju u neodređeno vreme  (“jednom“), što znači da može da se desi bilo kada, bez obzira na vremenski period ili godine; i pričamo o neodređenoj osobi  (“jedan“), što znači da može da se desi bilo kome. Pa, zašto ne sada i zašto ne vama?

KORISNE INFORMACIJE

Lokacija: Udaljen je oko 14km od Bečeja
Prevoz: Kolima do samog dvorca
Za koga: Za one koji bi želeli da pobegnu…ali, ne od svoje realnosti, nego iz grada u prirodu. Za one koji vole dvorce, konje, bajku, prirodu i mir, za roditelje sa decom
Zanimljivosti: Možete da se popnete na vrh jedne od kula. Imate i nekoliko drvenih klupa i stolova za piknik. Na imanju dvorca Fantast su snimane epizode poznate serije “Fazoni i fore”, autora Ljubivoja Ršumovića.