Bojčinska šuma. Da li ste istrajni na svom putu?
Odabrali ste da krenete nekim putem. Ne znate koliko je dugačak, niti šta vas sve čeka na tom putu. Ponekad poželite da odustanete od njega. Tu su razne prepreke na koje nailazite – ljudi koji pokušavaju da vas odvrate od tog puta, vaše nedoumice i strahovi, ili prepreke u vidu zadovoljstva, koje vas usporavaju na vašem putu. Kada vam se put učini napornim i teškim, skrenuli biste na prvom skretanju sa tog puta. Jer, skretanje izgleda mnogo privlačnije i lepše. Da li to znači da ste odustali od vašeg puta?
Hajde da se malo igramo i vidimo kako to sve izgleda na primeru Bojčinske šume. U toj šumi imate jedan duuugačak put. Pored toga što je dugačak, on je i totalno prav. I, tim putem se ide…i ide…i ide…i taman kad pomislite da put ima kraja i da ste mu sve bliži, shvatite da se kraj ne nazire. Ispred vas je stalno isti prizor. Put koji se prostire u nedogled. A, sa leve i desne strane puta je šuma. Takođe isti prizor. Pomalo dosadno. Stvarno morate biti istrajni da biste, recimo, prepešačili ovaj put do tamo i nazad.
Da je taj put jedino što postoji u Bojčinskoj šumi, bilo bi mnogo lakše preći ga. Ali, tu postoji i nekoliko prepreka, koje vas odvlače od želje da pređete taj put, jer deluju primamljivo. Pogledajmo koje su to prepreke na putu do cilja.
Prepreka br. 1 – Restoran Bojčinska koleba
Na samom ulazu u šumu, prvo ćete naleteti na restoran “Bojčinska koleba”. Vrlo primamljiva prepreka. Sa putokazom na ulazu restorana na kojem piše “ovamo”, sve ukazuje na to da ćete ovu prepreku teško izbeći. Jer, ko može da odoli čistom uživanju uz tradicionalnu sremsku kuhinju?
U okviru restorana nalaze se i bungalovi, za one koji bi želeli da ostanu duže i prenoće.
Restoran poseduje i parkić sa ljuljaškama, klupicama i toboganom za decu. I sve to u debelom hladu hrastove šume.
Prepreka br. 2 – Letnja pozornica
Svakog leta se na ovoj pozornici održava Bojčinsko kulturno leto, sa raznolikim sadržajem – muzičkim i pozorišnim. Ja sam tu provela jedno od nezaboravnih večeri pre nekoliko godina, uz italijansku napolitansku muziku.
Prepreka br. 3 – Jahanje konja
Za one koji vole da jašu konje ili bi želeli da nauče, postoji konjički klub Bojčin, koji nudi raznovrstan program i za odrasle i za decu.
To su sve prepreke na koje ćete naići na samom ulazu u šumu. One koje će vas odvratiti od puta kojim ste odlučili da krenete. Ali, taj put i dalje mami da pođete njim, jer vas zanima kuda vodi? Ako mislite da ste savladali sve ove prepreke i da ste spremni, onda možete da krenete ovim putem.
Da, to je taj put. Ne možete da kažete da vam nisam rekla. Jeste li spremni da istrajete na njemu?
Ako se odlučite da prepešačite ovaj put, naoružajte se dobrom kondicijom i nečim za piće, jer usput ne postoji ništa što biste mogli da kupite. Tu je samo šuma oko vas. Ali, ako niste mogli da odolite prepreci br. 1, onda pretpostavljam da ste dobro jeli i da imate zalihe, koje će vas držati celim putem do tamo i nazad. Taman da malo istrošite kalorije.
Na ovom putu ćete sresti i druželjubive mangulice. One su vrlo zainteresovane da dođu do vas i da vas pozdrave.
Ako se odlučite biciklom da pređete put, svakako će vam biti lakše i brže. Mnogi dolaze u ovu šumu da bi vozili bicikl.
Ako želite da se provozate u romantičnom stilu, raspitajte se u restoranu za vožnju fijakerom.
Prepreka br. 4 – Trim staza
Paralelno sa glavnim putem imate i trim stazu, ako više volite vijugav od pravog puta. Nekako ipak deluje da se prizor ispred vas menja, da nije uvek isti.
Ali, glavno skretanje sa puta, ono na koje ste jedva čekali da naletite, jer vam je prav put već dosadio…e, to skretanje je meni reklo da nisam pogrešila što sam krenula ovim putem. Jer, taj prav put me je doveo do ovog skretanja.
Prepreka br. 5 – Ergela Bojčin
Neću vam reći šta vas čeka na kraju ovog puta kroz Bojčinsku šumu. Jer, ne znam šta vas čeka. Vi morate sami da pređete svoj put. Daću vam samo nagoveštaj u obliku stare kuće.
Da li ćete ići pravim putem kroz šumu kojem se kraj ne nazire, krivudavom trim stazom, skrenuti na prvom skretanju, sesti u restoran, odgledati nešto na pozornici, jahati konje ili sve to zajedno…sve je to vaš put. Ne znači da ste odustali od njega, ako ste promenili mišljenje da umesto pravo, skrenete levo ili umesto da gledate predstavu, sednete u restoran. Jer, svaki put i svaka prepreka su deo vašeg puta. Da li ste istrajni na njemu?
KORISNE INFORMACIJE
Lokacija: Pripada opštini Surčin, 30-ak km od centra Beograda
Prevoz: Autobusom 605, koji kreće sa Bežanije i staje direktno kod restorana i pozornice.
Za koga: Za one koji bi da pobegnu iz grada, ali ne mnogo daleko,…za one koji vole prirodu, konje, dobar provod na otvorenom, vožnju biciklom ili fijakerom, za roditelje sa decom
Zanimljivosti: U Bojčinskoj šumi postoji dugačak put – samo za istrajne. Svakog leta se održava Bojčinsko kulturno leto.
Prav put nije uvek pravi put. Valja nekad i skrenuti i naći nešto lepše makar i malo zalutati… bitno je zapamtiti odakle smo skrenuli.
Skrenuli smo na samom početku ;)
Ko na vreme skrene, bolje će mu biti.
Nina, ako ovu tvoju predstavu Bojčinske šume ljudi budu videli, sigurno će posetiti ovu oazu mira nadomak grada. I slikom i rečju potpuno si odgovorila zadatku. – A ja sam prepoznala jednu zelenu majicu i figuru jednog mladog čoveka koji šeta sa malo starijim čovekom i ćuteći divane u prirodi.
Hvala! :)
Ma, ko zna o čemu njih dvojica pričaju :)
Šta vi mislite o tome što se svinjarski raj u Bojčinskoj šumi neprestano širi, pa je sad zauzeo i nekadašnje partizanske baze? U nedelju 18.3. bilo je oko partizanskih baza jako puno ljudi i dece, a svinje su odjednoč počele da se masovno kreću oko ljudi, rijući po cveću i stazama… O smradu nećemo… Tako se javno dobro, BOjčinska šuma, nekad lepo uređen ekosistem, u kome se nalazi i istorijski spomenik, pretvara u svinjac, farmu, kojim zgrću novac određene osobe kojima nije stalo ni od ekologije ni do javnog dobra, ali koje očigledno uživaju podršku vlasti. SUprug i ja često dolazimo ovamo, i nazadovanje šume je očigledno…
Mislim da je stvar samo u izboru. Vi ste izabrali da primetite ono što ne valja, a ja sam izabrala da primetim ono što valja. Ništa nećete promeniti kritikovanjem.
Meni su mangulice bile simpatične i prilazile su da se pozdrave, ali nisu prelazile ogradu. Primetila sam i da im se deca raduju i vole da ih gledaju. Ali, to je moje iskustvo. Zato sam i pisala ovaj tekst o različitim pogledima na stvari…
https://www.dizajnplanina.com/da-li-je-kalemegdan-ili-kalis/
Draga Nina, čitajući tvoj tekst i gledajući tvoje fotografije odlučili smo da petak popodne provedemo u Bojčinskoj šumu. Nažalost, nemamo puno vremena jer će uskoro mrak, pa nismo mnogo čitali s glavnog puta. Možeš li nam otkriti gde se nalaze predeli pod naslovom ergela Bojčin?
Hvala i sve pohvale za sajt!
Draga Jovana,
hvala na komplimentu i komentaru!
Drago mi je da vas je moj tekst inspirisao da posetite Bojčinsku šumu :)
Postoji jedno skretanje u levo sa pravog puta i tim putem se stiže do ergele.
Ako niste uspeli ovog puta da je vidite, eto razloga da ponovo dođete u Bojčin.
Pozdrav!