Da li bi trebalo suditi o knjigama na osnovu njihovih korica?

2. May 2015 ♠ DIZAJNSITNICE6 Komentara »

da-li-bi-trebalo-suditi-o-knjigama-na-osnovu-njihovih-korica

Sigurno vam se desilo da uđete u neku knjižaru i da ne znate u koju knjigu biste pre pogledali. Kao da ste uronili u beskrajno more šarenila – bezbroj knjiga sa lepo dizajniranim koricama. Kupili biste sve knjige, jer ne znate za koju da se odlučite. I, opet, ne biste kupili nijednu, jer ne znate za koju da se odlučite. Sve vam izgledaju slično. Zar vam se ne čini da ste u potpuno istoj poziciji kao što su ljudi nekada bili dok su korice knjiga bile jednobojne? Niko vam nije olakšao mogućnost da pronađete dobru knjigu u moru knjiga time što je napravio lepo ilustrovane korice. Mada, to ne važi za one koji kupuju knjige “na metar”. Njima je svakako olakšano – šarene knjige će izgledati mnogo lepše na policama.

Ali, šta je sa nama koji volimo da pročitamo dobru knjigu? Naravno, stvar je ukusa šta je za nekog dobra knjiga. Možda bi to bila ona koja probudi neku emociju, koja vas natera da mislite o njoj i nekoliko dana nakon što ste je pročitali. Iza kakvih korica se kriju takve knjige?

Trijumfalna kapija – Erih Marija Remark

trijumfalna-kapija

“Trijumfalna kapija” je oduvek bila u biblioteci moje porodice. Staro izdanje knjige, običan crveni tvrd povez, bez ikakve ilustracije na njemu.  Totalno neprivlačna za oko. Ali, klasik. A, sa klasicima ne možete da pogrešite. Dobro, možete ako čitate “Tolstojevskog”, ali pretpostavimo da to nije slučaj. Merkala sam Remarka godinama na polici, ali nikad nisam mislila da bi knjiga mogla da mi se svidi. Iza jednobojnih korica Remarkove kapije očekivala sam knjigu, koja je isto tako neinspirativna kao i njene korice. Ali, uvek sam verovala da postoji pravi trenutak za sve u životu, pa je tako došao i moj trenutak da pročitam ovu knjigu. Ni najmanje se nisam pokajala.

Radnja romana je smeštena neposredno pred II Sv. rat u Parizu. Glavni junak je Ravik, nemački emigrant, koji je toliko puta menjao svoje ime, da čitalac nikad neće ni saznati njegovo pravo ime. Ostaće Ravik. Zato što mu to ime donosi sreću. Zato što ga nikad nisu uhvatili sa tim imenom.

Ravik je hirurg koji operiše pacijenta nakon što ga drugi hirurg uspava, jer kao emigrant nema dozvolu da zvanično radi u Francuskoj. Ali, njegovo znanje i stručnost prevazilaze znanja francuskih lekara, koji mu ustupaju mesto kod teških operacija. Kao i činjenica da se zadovoljava sa mnogo manjom platom od francuskih lekara, samo da bi preživeo. Živi u hotelu za emigrante, sa jednim koferom i par knjiga, bez pasoša i dokumenata, uvek spreman da pobegne ako zatreba. Prijatelj mu je ruski emigrant Morozov, sa kojim voli da igra šah i priča o svemu.

Životi koje vode junaci ove knjige ispunjeni su besmislenošću i neizvesnošću koje donosi rat. Oni žive od danas do sutra, više noću nego danju, ispijajući alkohol i čuvajući snage za ono što im predstoji.

“Trijumfalna kapija” je puna dubokih misli –  Ravikovih unutrašnjih monologa, njegovih dijaloga sa ostalim likovima. Teško je izdvojiti najbolji citat, jer je cela knjiga jedan veliki citat o životu i svemu onome što ga čini.

Citat“On ne zna da nas je nešto dotaklo. On nas vidi, a ne vidi da smo se promenili. To ti je šašavo u svetu. Možeš se promeniti u arhanđela, budalu ili zločinca, niko to ne vidi. Ali ako nemaš jednog dugmeta – to svako vidi.”

 U dobru i u zlu – Tereza Revaj

u-dobru-i-u-zlu

Ovu knjigu sam dobila na poklon pre par godina i nikad me nije privlačilo da je čitam. Iako slične tematike kao “Trijumfalna kapija”, izgledala mi je kao knjiga koja se zaboravlja još u toku njenog čitanja. Iza lepo ilustrovanih korica sa roze naslovom, očekivala sam da se radi o još jednom ljubavnom vikend romanu. Možda ne bih bila pogrešno navedena da je makar naslov preveden kao što je i u originalu – “Beli vuk”. Na moju sreću ispostavilo se da knjiga ipak nije onakva kakvu su je nagoveštale korice i naslov.

Radnja se odigrava u Rusiji, Berlinu i Parizu u periodu od 1917. – 1945. godine. Glavni junak je Ksenija Fjodorovna Osolin – Ruskinja, koja postaje emigrant u Parizu, ali još dva lika će izneti radnju ovog romana kao da su glavni. Maks fon Pasau – Nemac i Sara Lindner – Jevrejka. Sva tri lika su podjednako važno oslikana od strane autora, pa čitalac gubi svest o jednom glavnom liku.

Zamislite da vam neko kaže da možete da kupujete samo u određenim radnjama i to u određeno vreme. Da ne možete više da idete u bioskope, muzeje, pozorišta i ostala javna mesta. Da vaša deca više ne mogu da idu u školu. A, to je samo početak…

Iako je u pitanju osrednja ljubavna drama novijeg autora, ono što ovoj knjizi daje određenu težinu je istorijski osvrt na dešavanja u svetu tokom ratnih godina, što ćete osetiti na koži glavnih junaka različite nacionalnosti. Od Oktobarske revolucije, Španskog građanskog rata, pada Njujorške berze, pa sve do Drugog Svetskog rata predstavljen je težak položaj emigranata i Jevreja u tim ratnim godinama.

Citat: “U životu ništa nije dato zauvek. Može se biti bogat danas, a već sutra siromašan. Točak se okreće svakom od nas.”

Mene su obe knjige naučile da ne bi trebalo da imamo predrasude i da zaključujemo o knjizi na osnovu njenih korica ili naslova. Jer, nikada ne znate iza kakvih korica se krije dobra knjiga.