Čarobna ulaznica za Topčiderski park

27. Jun 2017 • BEOGRAD2 Komentara »

Zamislite da vas neko pozove na mobilni i da vam kaže da imate mogućnost da besplatno prošetate Topčiderskim parkom. Verovatno biste pomislili da vas neko zeza, jer ulazak u ovaj park se ne naplaćuje. Ali, da li biste ipak iskoristili tu priliku da prošetate kad vas je već neko nazvao i podsetio vas na tu mogućnost? Verovatno ne, jer znate da uvek možete da prošetate njime.

Osoba sa druge strane linije vam nakon toga saopštava da je razlog što ste dobili ovu besplatnu šetnju taj što je ulaz u ovaj park počeo da se naplaćuje. Da li biste onda iskoristili tu priliku da besplatno prošetate Topčiderskim parkom? Što je džabe i Bogu je drago, zar ne?

Iako na prvi pogled deluju da nemaju vrednost (jer niko nije stavio određenu cenu na njih kao na većinu proizvoda i usluga), mnoge besplatne stvari su vrednije od onih za koje vam je potreban novac. Šetnja je jedna od njih.

A, šetnja ovim parkom definitivno nije sasvim obična šetnja. Kad uđete u Topčiderski park, kao da ste ušli u neki začarani svet. Ne postoji nikakva ograda od ostatka sveta, a opet kao da ste izgubili vezu sa gradom i njegovim brzim životom. Jedina povezanost sa gradom su automobili koji u kolonama prolaze ovuda. Izgleda da je park vrlo važna tačka povezanosti sa ostalim delovima grada. Ili su svi očarani ovim čarobnim parkom, pa vole da se provozaju tuda.

Ja sam odlučila da do parka stignem tramvajem. Oduvek su me privlačile šine koje idu kroz prirodu, bilo da je u pitanju voz ili tramvaj. Istražila sam tri tramvajske stanice. Pa, hajde da pogledamo čega sve ima zanimljivog na ovim stanicama.

Topčiderski park

Stanica Topčiderski park – tramvaj 3

Konak kneza Miloša – Miloš Obrenović je podigao ovaj konak za sebe u periodu od 1831. do 1834. godine. Danas je pretvoren u muzej.

Platan ispred Miloševog konaka – zaštićen kao spomenik prirode, star preko 160 godina

Platan izgleda kao neki stari deka, koji se podupire štapom, jer metalni stubovi mu drže grane da se ne slome. A, podseća i na hobotnicu, koja pušta svoje pipke po parku. Na nekim njegovim granama se oformilo i mnoštvo grba, pa podseća i na leđa aždaje. Ipak je ovo čarobni park. Svašta je u njemu moguće.

Crkva Sv. apostola Petra i Pavla – zadužbina kneza Miloša Obrenovića

Kroz park prolaze divan mali potok i reka. A, postoji i nekoliko manjih jezera. Još samo nedostaje more, pa da budemo kompletni. A, s obzirom da imamo hobotnicu, ništa me ne bi čudilo.

Potočić u Topčiderskom parku

Topčiderska reka

Poznato mesto za fotografisanje

Park je pun ljudi za vikend. Roditelji sa decom, parovi,…mora da su svi dobili taj tajanstveni telefonski poziv da je šetnja besplatna.

Železnička stanica Topčider

Stanica tramvaja Železnička stanica Topčider

Stanica deluje vrlo divlje i zanimljivo. Osećala sam se kao da sam pošla na neko putovanje, a ne kao da se vozim gradom u kojem živim. Šta ako se tramvaj pokvari ili nestane struje u sred ove divne nedođije? Kako li je zimi ovde kad napada sneg? Da li tramvaj može da prođe ovuda? Odgovore na ova pitanja najbolje znaju oni koji se svakodnevno voze njime. Meni kao “turisti” sve ovo izgleda nestvarno i nezaboravno.

Zgrada Železničke stanice Topčider

Ah, da. Gde imaju šine koje idu kroz prirodu, tu mora da ima i vozova. Kažu da ovom stanicom upravljaju najbolji železničari, bez pomoći savremenih pomagala. U kancelariji šefa stanice još uvek kuca sat koji je Draga Mašin poklonila Aleksandru Obrenoviću pre više od sto godina. Ako želite da vidite sat, samo provirite kroz glavna vrata zgrade stanice. Ne obazirite se na zaposlene koji tu sede i gledaju vas čudnjikavo, jer ste upali na njihovo radno mesto.

Topčiderska pozornica

Cafe Bridge – na samoj stanici Topčiderska pozornica

Restoran Topčiderac

Restoran Topčiderac je lepo ušuškan i zaklonjen od pogleda. Ima i dečije igralište. A, sigurna sam da je i uveče ovde zanimljivo i živo. Odmah pored restorana Topčiderac nalazi se otvorena letnja pozornica. Još samo da dobijemo raspored dešavanja na pozornici.

Negde između stanice Topčiderska pozornica i Topčiderski park, na samoj ivici parka nalazi se jedna zanimljiva biljka, koja se zove Taksodijum ili močvarni čempres. Iznad zemlje razvija vazdušne korenove ili “pneumatofore” čak i do 1m visine.

Taksodijum

Pneumatofore

Ja sam oduvek volela da šetam. Uvek sam osećala da me šetnje oslobađaju i inspirišu. Tomas Man je rekao: „Misli postaju jasnije dok šetate“. Ali, on nije živeo u vreme mobilnih telefona. Jer, da jeste, sigurno bi rekao: Misli postaju zbunjujuće dok šetate i stalno gledate u svoj mobilni. Jer, kako ćete primetiti sve ove zanimljive detalje ako niste prisutni u trenutku? Zašto je uopšte važno da primetite sve ove detalje? Pa, ako prolazite kroz ovaj park i ne primećujete ništa posebno, onda je velika verovatnoća da i u životu ne primećujete lepe stvari oko sebe. Ko zna šta vam se sve lepo desilo ovih dana, a vi to niste ni primetili.

Iako sam već više puta bila u Topčiderskom parku, nikada ga nisam ovako detaljno istražila. Toliko mi se svideo, da mi je pored Gardoša postao omiljeni kutak u Beogradu. Ja sam dobila ovu čarobnu ulaznicu koja mi je pomogla da vidim sve ove stvari. Sada je prenosim na vas. Bacite je ili prosledite dalje, ali nemojte da čekate da neko stavi cenu na njih da bi vas podsetio da su besplatne stvari najvrednije u životu.

Da li volite da šetate? Da li ste skoro prošetali Topčiderskim parkom?